|
U pitanju je dobosar koji potice iz juzne Nemacke, tacnije iz Franacke oblasti, po kojoj je i dobio ime. Franacki dobosar
se razlikuje od ostalih nemackih dobosara po tome sto je visoko cubast u kombinaciji sa neoperjanim nogama. Mali je u poredjenju
sa ostatkom familije nemackih dobosara i nepokazuje mekocu i rastresitost perja koja dominira kod ostalih dobosara. Njihovo
perje je cvrsto i zategnuto. Kad je u pitanju obojenost mogu se sresti jednobojni i to: crni, beli, crveni, zuti, plavi, kovani;
kao i isarani istim ovim bojama, a takodje i tigrasti, svrakasti i stitasti. Cinjenica da je mali, i da je izgubio mekocu
perja implicira da je dobijen ukrstanjem Nemackog dvocubog dobosara sa poljskim golubovima, dobijajuci tako vrstu sa dve cube
i neoperjanim nogama. Takodje se moze razmotriti i ukrstanje sa Altemburskim dobosarem, ali ovo verovatno ne bi dovelo do
vrste koja je mala, cvrstog i uskog perja. Ovo je vrlo retka podvrsta (varijetet) Nemackog dobosara i nije se razmnozila (prosirila)
u vecoj meri, mada se mogu sresti na specijalizovanim izlozbama u Nemackoj. Kao i sve porodice dobosara tako i njega krasi
specificno oglasavanje koje je umerene duzine . Struktura perja Franackog dobosara je umerena, nju cine: Zadnja cuba koja
je cvrsta i prostire se od uha do uha, i prednja cuba koja ima podlogu tako da mu ne zaklanja vidno polje. To ga cini zivahnim
i pokretnim golubom. Sto se tice razmnozavanja tu nema poteskoca kao kod vecine familije koju ometa struktura perja i velike
gace. Oni se razmnozavaju bez poteskoca i ne retko je sresti po dva mlada u gnezdu, koji ce biti brizno odnegovani do osamostaljenja.
U pogledu ishrane Franacki dobosar nije izbirljiv, zadovojice se i oskudnim obrokom, ali ga treba pustati da slobodno leti
gde ce bez vecih poteskoca obezbediti sebi dodatnu hranu, u dvoristu ili basti. Sve u svemu Franacki dobosar predstavlja
jednu lepu i interesantnu rasu, koju bi vredelo odgajati u svom golubarniku, verujte mi.
|
