Make your own free website on Tripod.com

GOLUBARSTVO

STANDARD I KARAKTERISTIKE TEKSASKOG GOLUBA /TEKSANA/

POCETNA STRANA
POLJSKI LUKS
UDRUZENJE ZA ZASTITU I ODGOJ SITNIH ZIVOTINJA NOVI SAD
KALENDAR IZLOZBI
BIBLIOTEKA ZA GOLUBARE
ODGAJIVACI GOLUBOVA
LINKOVI


GRUPA: I Golubovi oblika
VELICINA PRSTENA: I F 10

POREKLO I STVARANJE RASE:

Teksaski golub, ili kako se jos popularno naziva golub Teksan vodi poreklo iz SAD iz drzave Teksas, kao sto mu i samo ime govori. Dobijen je ukrstanjem Americkog kraljevskog goluba / Kinga / privrednog tipa i Francuske Mondene pepeljastocrvene boje. Najvecu zaslugu za stvaranje ove rase golubova, nesumnjivo ima Delwin V. James, odgajivac golubova iz grada Hjustona u Teksasu. On je izmedju 1950. i 1955. mukotrpnom i visegodisnjom selekcijom stvorio Teksaskog goluba koji je zvanicno priznat i uvrsten medju ostale rase golubova 1961. godine. Iste godine je i nacinjen standard rase, koji je do danas doziveo citav niz redukcija i prepravki, ali je pri tom zadrzao svoj osnovni koncept i formu.

OPSTI IZGLED I KARAKTERISTIKE RASE:

U sustini to je veoma krupan i jak golub, usled cega je i uvrsten u I grupu, odnosno u grupu golubova oblika, gde spadaju i rase poput: Poljskog luksa, Americkog dzinovskog pismonose, Rimskog goluba,... Odmah na prvi pogled stice se utisak da je Teksan snazan golub, izrazito sirokih grudi i dobro uskladjenog perja. Ima horizontalno noseno telo i dostize tezinu izmedju 800 i 850 grama. Muskulatura mu je veoma dobro razvijena, tako da golub odise kompaktnoscu i jacinom. Kosti su mu sitne, dok mu je perje obojeno razlicito sto zavisi od pola. Teksan se ubraja u privredne golubove i cesto se gaji na farmama, pre svega u Americi, zbog svog visokokvalitetnog mesa, ali i zbog velike tezine koju dostize. Posebno je cenjen medju odgajivacima zbog svojih reproduktivnih mogucnosti. Teksaski golub ubedljivo prednjaci po broju mladunaca u odnosu na sve ostale rase golubova koje imaju privredni karakter. Nije retko da pri masovnom odgoju, koji se sprovodi prvenstveno na Americkim farmama privrednih golubova izleze neverovatnih dvadeset, pa i vise mladunaca, zbog cega ga farmeri izuzetno cene, i smatraju ga najisplativijim i najzahvalnijim za drzanje. Bitno je naglasiti da mladunci imaju izrazito velik prirast, odnosno da brzo napreduju i stasavaju u odrasle golubove. Ova rasa je jedinstvena i po tome sto se kod mladih golubova koji su jos u gnezdu moze sa sigurnoscu odrediti pol. Ova cinjenica nosi citav niz pozitivnih konsekvenci. Prvenstveno je ovo veoma znacajno po golubare, jer odmah po izleganju znaju sa kojim polom goluba raspolazu. Ovakvu privilegiju nemaju odgajivaci drugih rasa golubova. Svaki iskusni odgajivac Teksana lako ce prepoznati pol goluba odmah po izleganju, tj. samo 1 do 2 dana nakon sto su se mladunci izlegli. Kod mladih koji su zenskog pola uocavamo naznake tankog paperja, kao i braon, odnosno sivosmedju tacku koja se nalazi na prelasku izmedju nosne pletenice i vrha kljuna. Mladi golubcici koji su muskog pola, posle izleganja uopste nemaju nikakvo paperje, ili ako ga imaju, ono je znatno krace od onog koga srecemo god mladih koji su zenskog pola. Takodje je i kljun kod mladih koji su muskog pola znatno otvorenije boje nego kod zenskih primeraka, i kod muskih golubova ne nalazimo smedju tacku, kao sto je to slucaj kod zenskih mladunaca. Pol se mnogo jasnije uocava kada mladunci pocinju dobijati pravo perje, sto se desava nakon 1 do 2 nedelje posle izleganja. Perje kod zenskih primeraka je zatvorenije, odnosno tamnijih boja /Golubice su dominantno crvene, plavo obojene sa trakama tamne boje, bledocrvene i bledosmedje, ali i plavo kovane i crveno kovane boje/. Kod muskih primeraka boje su znatno svetlije i otvorenije nego kod zenskih golubova. /Muzjaci su uvek svetle, tj. bele boje, s tim sto na vratu imaju znatno tamniju i zatvoreniju ljubicastu, ili neku drugu boju/. Boja na vratu kod muskih golubova je u pocetku redja, odnosno golubovi su po vratu, na neki nacin poprskani ljubicastom, ili drugom bojom, koja zatim postaje veoma sita i tamna. Vec smo pomenuli da Teksani imaju veliku moc razmnozavanja, odnosno da stvaraju veliki broj potomaka. Kao i za mnoge druge rase golubova, i za ovu postoji citav niz specijalizovanih klubova koji objedinjuju odgajivace Teksaskih golubova, kao i savezi posveceni odgoju ove rase golubova. U odgoju ubedljivo prednjace odgajivaci iz SAD, sto je sasvim prirodno, kada uzmemo u obzir da su SAD maticna zemlja ove rase golubova, ali i da imaju ekonomske mogucnosti da odgoj neprekidno unapredjuju u svim oblastima. U SAD, izuzev odgajivaca koji Teksana drze iz ljubavi, odnosno koji sa njim ucestvuju na takmicenjima, postoji i na stotine farmi golubova koji odgajaju Teksana iz cisto privrednih razloga. Privredni znacaj ove rase, kao sto sam vise puta naglasio je veoma velik i njen masovni odgoj na farmama u SAD donosi znacajan novcani prihod farmerima ove zemlje. Sve specijalizovane klubove, ali i farme Teksaskih golubova u SAD objedinjuje kao svoje clanice Americki savez odgajivaca Teksaskih golubova. Literatura posvecena ovoj rasi golubova je veoma brojna, naravno na Engleskom jeziku, a postoji i veci broj sajtova na internetu, koji su posveceni odgoju ove rase golubova.

male400.jpg

blfeu400.jpg

OPSTI UTISAK I DRZANJE:

Kako je Teksan privredan golub, telo mu je krupno i dobro popunjeno sa veoma snaznim i sirokim prsima, telo je horizontalno noseno. Tezina mu iznosi izmedju 800 do 850 grama.

GLAVA:

Srazmerno je mala, i u skladu je sa velicinom tela. Zaobljena je i glatka sa spustenim celom. Perje na glavi je jednobojno i cisto, dobro je uskladjeno.

OCI:

Boja ociju je narandzasta, stim da kod muzjaka oci mogu biti nesto svetlije nego kod zenki, Rub oka je uzan, kod muzjaka je svetle roze boje, dok je kod zenki tamniji, usaglasen sa bojom perja.

KLJUN:

Srednje je duzine, tamnijih boja kod golubica, dok je kod golubova znatno svetliji, odnosno roze boje. Nosne bradavice su male i slabo razvijene.

VRAT:

Srednje je duzine, srazmeran i u skladu sa ostatkom tela. Pri vrhu, prema glavi je uzi nego dole pri prsima.

GRUDI:

Veoma snazne i siroke, odisu jacinom i sire su od dubine tela. Lepo su zaobljene i duboko postavljene. Cinjenica da su isturene i podignute, cini da Teksan izgleda kao snazan i veoma dobro razvijen golub.

LEDJA:

Veoma su siroka u ramenima, dok se unazad znatno suzavaju i opadaju.

KRILA:

Veoma su snazna, i dobro leze uz telo. Vrhovi krila leze na repu, ali se ne ukrstaju vec izmedju njih postoji mali razmak.

REP:

Nije preterane duzine, nosi se horizontalno i njegova duzina se na neki nacin mora uklopiti u sirinu tela.

NOGE I PRSTI:

Noge su srednje duzine, dobro rasirene, siroko izrastaju iz tela, bataci i noge su dobro razvijene i neoperjene su. Prsti su normalne duzine.

PERJE:

Dobro je prileglo uz telo. Pera su siroka i kratka.

OBOJENOST I SARE:

Kao sto je vec naglaseno kod golubova dominira svetla, tj. bela boja tela sa obojenim vratom, dok su kod golubica boje site i tamnije / dominantno crvene, plave sa trakama, bledocrvene, bledosmedje, plave kovane i blede crvene kovane /. Na stitovima je dozvoljena i mutna boja.

VELIKE GRESKE:

Suvise usko, jako dugacko i prelagano telo, uska prsa i jako dugacka ledja. Visoka, gruba i lose zaobljena glava sa jako grubim i crvenim ocnim rubom. Debeo gornji deo, kao i suvise dugacak, ili suvise kratak vrat, Drzanje koje odstupa od horizontale, pre svega lose drzanje repa, kao i podignuto ili spusteno drzanje tela. Perje koje ne lezi, tj. koje je rastrkano. Opustena krila koja padaju, necista boja kljuna kod golubica, sasvim belo ili jako obojeno perje i trake, svetle oci kod zenki. Neispravnost i necistoca boja, kovanosti ili traka. Slabe i operjane noge, kao i sve druge pojave koje odstupaju od standarda.

OCENJEVANE:

Prvenstveno se obraca paznja na opsti utisak, odnosno postavu, oblik i drzanje tela, kao i velicinu goluba / sirina prsa, ledja, polozaj tela,.../. Zatim se daje znacaj ostalom / glava, oci, obojenost,.../.

K.O.

golubluks@yahoo.com

KORISCENA LITERATURA:

1.STANDARD GOLUBOVA, Savez odgajivaca sitnih zivotinja Jugoslavije, Novi Sad 1998.

2.GOLUBARSTVO, M. Peuraca i V. Drinjovski, Nolit, Beograd 1976.

POVRATAK NA VRH STRANE