POJAM I RASPROSTRANJENOST: Jos kao student kada sam se prvi put susreo sa naucnim nazivom za ovu bolest /Epitheliosis contaginosa cutis et mucosae avium/, odmah sam ga zapamtio, zato sto sam kao golubar svake godine imao problema sa ovom zaraznom bolesti i uvek mi je ona odnosila najlepse mladunce. U prevodu naziva tacno je opisana bolest i glasi: Zarazno bujanje epitelnih celija koze i sluzokoze ptica. Tada se jos smatralo da je za sve ptice jedan jedinstveni virus boginja, dok sisari /goveda, koze, svinje, kunici, konji i misevi/ i ljudi imaju svoje specificne uzrocnike boginja. Medjusobno prenosenje boginja sa ptica na sisare i obrnuto nije moguce.
Poslednjih godina je dokazano da i kod ptica postoje sojevi virusa specificni za pojedine vrste. Tako je do danas izolovan virus boginja golubova, kokosaka, curaka, papagaja, kanarinaca, prepelica, agapornida, sokolova i cvoraka.

Zasto je ovo vazno?

Zato sto infekcija sa sopstvenim virusom boginja izaziva kod domacina tesku i generalizovanu formu oboljenja, dok infekcija sa virusima drugih ptica uspeva samo vestackim putem, obrazuje lokalnu boginju na mestu ulaza, a stvara opsti imunitet. Ova pojava se koristi u izradi zastitnih vakcina.
Golubiji virus boginja rasprostranjen je po celom svetu i napada sve rase domacih golubova, kao i sve divlje golubove. Medjutim, postoji razlika u prijemljivosti u odnosu na starost zivotinja. Odrasli golubovi su odporniji, pa ili nece oboleti, ili ce oboleti u blazoj i skrivenoj formi. S druge strane, mladi ce oboleti u mnogo tezoj formi i gubici ce biti veci cak i do 90 posto.

PRENOSENJE: Zaraza se unosi preko golubova koji su doleteli ili preko nabavljenih novih golubova koji su oboleli od boginja. Mogu da je donesu bolesni vrapci, gugutke i druge ptice, a penosi je i covek preko odece i obuce. Unutar golubarnika virus se prenosi u direktnom kontaktu, ili preko zarazene vode i hrane. Moguce je prenosenje bolesti i udisanjem virusa sasusenog u prasini, kao i ubodom komaraca i drugih insekata. Interesantni su rezlutati do kojih su dosli naucnici ispitivanjem prenosenja preko komaraca. Komarci sisanjem krv bolesnih golubova unose u svoje telo a na taj nacin i virus boginja i on moze tu da bude sacuvan i sposoban za zivot i vise od godinu dana. Zarazavanju od boginja su posebno izlozeni golubovi pismonose u toku transporta za let, jer se u kamionu uvek nadje po neki oboleo ili na oko zdrav golub, a kliconosa. Takodje pismonose koje ne lete pravo kuci, nego usput svrate u tudji golubarnik, mogu da prenesu sa sobom i virus boginja.

KLINICKA SLIKA: Posle 4 do 14 dana od zarazavanja kod golubova se javljaju bradavice boginje. Prve izbijaju na delovima koze koji nisu pokriveni perjem, kao sto su ocni kapci, nozdrve i noge. Kasnije, boginje izbijaju oko cmara, na trtici, krilima, pa i po celom telu. Ove bradavice su sivo zute boje i cesto su srasle za kozu. Po svom izgledu podsecaju na nozdrve pismonose. Ovakvo stanje bolesti se naziva kozna forma boginja. Ako je virus mnogo virulentan, a otpornost golubijeg organizma smanjena, tada uzrocnik boginja prodire u unutrasnje organe, najcesce prodre u jetru i kostanu srz, tu se namnozi, pa zatim preplavi ceo organizam. Tada se javljaju promene i na sluzokozama, prvenstveno u kljunu, zdrelu, jeziku, nosnim supljinama i dusniku. Stvaraju se zute, siraste smrdljive prevlake preko sluzokoza u debljimi oko 1 mm i vise. Njihovim skidanjem ostaju udubljenja /rane/ koje krvare. Ovaj oblik bolesti naziva se sluzokozna forma boginja ili tacnije difterija golubova.
Vrlo cesto se susrecemo sa istovremenim promenama na kozi i sluzokozama, kada kazemo da se javila mesana forma boginja.
Prilikom infekcije virus prodire u povrsinske celije koze ili sluzokoze, takozvani epitel, u njima se razmnozavaju i stvaraju kolonije virusa poznate kao Bollingerova telasca, koja mogu da se vide pod mikroskopom i ciji se nalaz koristi u dijagnostici. Kod starijih i otpornijih golubova boginje se sasuse u roku 2 do 3 nedelje, otpadnu i ne ostavljaju neki vidljivi oziljak. Takve ptice ostaju imune na boginje celog zivota.
Mladi golubovi dobijaju boginje pretezno na glavi, a cesto i po celom telu. Mogu da budu opasne naslage na kljunu, zdrelu i dusniku, jer smetaju pri uzimanju hrane, pa golubovi mrsave i uginu zbog gladi ili uginu iznenada usled ugusenja. Boginje u daljem razvoju bujaju, medjusobno se spajaju, pa od prvobitne velicine zrna konoplje, porastu kao grasak i vise od velicine lesnika, zagnoje se od naknadne bakterijske infekcije i stvaraju razne deformacije na kljunu, glavi i nogama. Ako se boginje razvijaju na ocnim kapcima stvara se otok kapaka i njihovo slepljivanje, pa kada se nasele u gnojne bakterije, zagnoje se ocne jabucice, sto ima za posledicu oslepljivanje goluba. Treba jos da se naglasi da kod prefinjenih rasa golubova preovladjuje sluzokozna i mesana forma boginja i gubici se javljaju u vecem procentu.

DIJAGNOZA: Bolest se lako ustanovljava klinicki kada je u pitanju kozna i mesana forma boginja. Svaki golubar lako prepozna bradavice kod svojih golubova. U slucajevima kada se bolest javlja samo na sluzokozama za tacnu dijagnozu je potrebna pomoc specijalisticke veterinarske labaratorije. Virus golubijih boginja moze se uzgajati na embrionarnim kokosijim jajima i kulturi tkiva, pa moze da se dokaze tim putem.

DEFERENCIJALNA DIJAGNOZA: Poteskoce u dijagnostikovanju stvaraju bolesti kod kojih se obrazuju slicne naslage u kljunu i zdrelu, a to su trihomonijaza /zuto dugme/, A avitaminoza, infekcija prouzrokovana gljivicom Candida albicans, kijavica i herpes virus infekcija, kao i ornitoza kod koje dolazi isto do slepljivanja oka.

LECENJE: Jos nije pronadjeno sredstvo kojim ce se unistiti virus u golubijem telu, pa otuda i ne postoji specifican lek protiv golubijih boginja. Lecenje obolelih golubova sastoji se u svakodnevnom skidanju naslaga i premazivanju boginja na nogama rastvorom joda, a na ocnim kapcima, u kljunu i zdrelu mesavinom joda i glicerina u odnosu 50:50.
Za sprecavanje bakterijskih infekcija obolelim golubovima se daju antibiotici sirokog spektra delovanja u vidu injekcija, kapsula ili u vodi za pice. Preporucuju se: Salmosan T, Chlortetracyklin plus ili mycosan. Autor je najbolje rezlutate postigao davanjem Omnamycina /Hoechst/ u belo meso u dozi od 0,2 ml. Lecenje u istoj dozi moze da se ponovi 3 do 4 dana uzastopno. Omnamycin je uspela konbinacija antibiotika sirokog spektra delovanja sa omnadinom koji stimulise odbranbene snage organizma. Preporucuje se da se istovremeno daje A vitamin, kao zastitni vitamin koze i sluzokoze.

IMUNOPROFILAKSA: Za zastitu ugrozenih jata imamo na raspolaganju i vakcinu. Njoj pripada poseban znacaj u zastiti pismonosa pre sezone takmicenja. Vakcinaciju izvodi veterinar sa vakcinom koja je posebno pripremljena od oslabljenog golubijeg soja virusa. Vakcinacija se obavlja tako sto se na nozi sa spoljasnje strane bataka ocupa deset pera, pa se u 3 do 4 otvorena perjana folikula cetkicom utrlja pripremljena vakcina. Posle 6 do 8 dana obavlja se kontrola da li se na mestu utrljava obrazovala cepna boginja. Ukoliko je nema, vakcinaciju treba ponoviti. Imunitet nastaje posle 10 do 14 dana i traje 6 do 12 meseci. Najpovoljnije vreme za sprovodjenje vakcinacije je u junu, a za pismonose 2 nedelje pre sezone takmicenja.

OSTALE PREVENTIVNE MERE: Na podrucju Vojvodine nalazi se velika koncentracija rasnih golubova, slobodnih golubova /divljaka/ i drugihn ptica prijemcivih za boginje, pa se du bolest redovno svake godine pojavljuje. Najcesce posle zimskog i prolecnog mirovanja, kada je masovno pristigao podmladak i kada su nastupili topli meseci juli i avgust, tada dolazi do ekspozicije zaraznih bolesti. Odrasli golubovi, posebno oni koji su prethodne godine preboleli boginje, nece oboleti. Takodje nece da obole ili ce oboleti samo u blagoj formi i podmladak koji se izlegao u toku predhodnih meseci. Ali ce zato svi mladunci u gnezdima, kao i oni koji su tek proleteli, oboleti u veoma teskoj formi. Bice tu boginja po glavi, ocima, kljunu, usnom kanalu, na nogama, oko cmara i po celom telu, istovremeno ce se stvoriti naslage u ustima, zdrelu i na jeziku. Generacija letnje mladuncadi jednostavno bude zbrisana. Pasazom preko mladih osetljivih jedinki virus dobija u virulenciji, pa pocne da napada i stariji podmladak. Neki od tih golubova kasnije dugo boluju pa se zarazna bolest protegne sve do zime. Zbog toga smo dosli do zakljucka da je najsigurnija mera u borbi protiv boginja, tamo gde se moze izbeci njihovo unosenje, izvrsiti rasparivanje golubova, vec krajem juna ili pocetkom jula. Tako se u kriticnim mesecima nece zateci mladi u jatu, pa nece biti ni boginja. Ako treba uhvatiti jos koji par mladih, tada se u oktobru mogu ponovo spariti. Ovaj postupak moze da se uporedi kada se pred pozarom koji se siri ukloni gorivni materijal i tako zaustavi pozar.
Posle prestanka boginja treba sprovesti temeljno ciscenje i dezinfikovanje golubarnika. Virus golubijih boginja je relativno otporan prema spoljasnjim uticajima /svetlost, vlaga, isusivanje i hladnoca/ Sasusen virus u otpadloj bradavici ili izlucenoj sluzi, ostaje u golubarniku ili kamionu za transport sposoban za zarazavanje i vise meseci. Direktna sunceva svetlost i vlazna toplota ubijaju ga brzo. Kao i svi virusi i ovaj je osetljiv na masnu sodu. Zato se za dezinfikovanje preporucuje 2 postotni rastvor sode /200 g na 10 l vode/.
Od ostalih mera preporucuje se da se za vreme dok vladaju boginje strane osobe ne pustaju u golubarnik. Vodu za kupanje treba ukloniti iz golubarnika. Pismonose obolele od boginja iskljuciti iz takmicenja, a na izlozbe ne pustati golubove iz zarazenih zapata.

Dr. vet. med. Dimitrije Palic
Za publikovanje na sajtu pripremio: K.O.

POVRATAK NA VRH STRANE